Zdravlje iz šoljice čaja

Svaki put kada stavite kesicu čaja u svoju omiljenu šolju, imajte na umu da se predstojeće uživanje ne tiče samo dobrog ukusa. Svaka od biljaka, u čijim blagotvornim dejstvima svakodnevno uživate, ima profesionalnu istoriju dugu kao čitava ljudska civilizacija. Biljke su vekovima bile glavni iscelitelji, lekari i hirurzi. Svoju karijeru započele su otprilike u vreme kada su ljudi pronašli vatru, a njihove veštine opstale su do danas, i to ne samo u okvirima alternativne medicine, već i u modernoj farmaceutici. A veza između ove dve sfere ljudskog delovanja mnogo je prisnija nego što se na prvi pogled čini. Svaka od 80% aktivnih supstanci koje su, zahvaljujući napretku tehnologije, izolovane iz biljaka, primenjuje se u modernoj medicini sa istim ciljem sa kojim se odgovarajuća biljka primenjivala u vreme drevnih vračeva. Procenat pogodaka nije nimalo zanemarljiv, pogotovo ako se ima u vidu da se najmanje 7000 komponenti kojima barata moderna farmaceutika dobija upravo iz biljaka. Mnogi ljubitelji prirode i njenih izvornih puteva zdravlja i nege, i danas se pitaju zbog čega izolovati komponente iz nečega što već savršeno dobro funckioniše samo po sebi. Kratak pregled lekovitih delovanja pojedinih biljaka biće dovoljan da opravda razloge njihove začuđenosti.

Biljni čajevi

Čaj je moguće napraviti od doslovno svake biljke na planeti. Ipak, samo su neke od njih uspele da se proslave zahvaljujući svojim jedinstvenim mešavinama isceljujućih supstanci. Nana, kamilica, žalfija, hibiskus, kao i mnoge druge biljke, još davno su stekle reputaciju kućnih lekara i pronašle svoje mesto u kuhinjama širom sveta. Kamilica je od 16. veka na glasu kao sjajan lek protiv čitavog niza problema poput: bolova i grčeva u stomaku i želucu, viška želudačne kiseline, dijareje, visoke temperature i groznice, menstrualniuh tegoba, neredovnog ciklusa, postporođajne anemije. U slučajevima najrazličitijih iritacija i upala, kamilica povećava broj leukocita u organizmu, jačajući tako njegove odbrambene mehanizme. Zbog svog neagresivnog i umirujućeg dejstva, čaj od kamilice je veoma korisan i za lečenje osetljivih delova tela, kao što su oči i usta, zatim za smirivanje osipa, opekotina i drugih iritacija kože. Pomaže i u lečenju bubrega, jetre, žuči i reumatizma, a mnogi je inhaliraju kad dobiju grip ili požele da pročiste disajne puteve. Ipak, dva najpopularnija dejstva kamilice tiču se negovane kože i kose i – duševnog mira. Kamilica se već vekovima koristi u kozmetici, kao izuzetna lekovita travka za negu svih tipova kože i kose, za otklanjanje podočnjaka, peruti, ispiranje, hidrataciju, detoksikaciju. Kad tome dodate činjenicu da ova biljka ima blago sedativno dejstvo, da smiruje i otklanja posledice stresa, na pragu ste idealne kombinacije za kraj svakog napornog dana: jednu kesicu u šolju, pet u kadu sa toplom vodom i – svet je vaš.
Većinu svojih blagotvornih efekata kamilica duguje bisabolu, kamazulenu i brojnim flavanoidima. Čaj se sprema bez prokuvavanja, zato što ova osetljiva jedinjenja, gube svoje dejstvo pod uticajem visokih temperatura. U zavisnosti od jačine čaja koju želite da postignete, kesicu sa kamilicom možete izvaditi iz šolje nakon 10 do 60 minuta. Za razliku od mnogih biljaka, među kojima je i Camellia sinesis, kamilica ne daje napitku neželjenu gorčinu ili kiselost, čak ni ako u vodi stoji veoma dugo. Pošto dobar ukus ne izostaje, recept je prost: što je čaj jači, biće jača i njegova dejstva, a poseban kvalitet tih dejstava je dugoročnost – većina lekovitih sastojaka kamilice zadržava se u ljudskom organizmu i do dve nedelje.
Pisani podaci kažu da je nana, bar po pitanju evropeizma, znatno starija dama od kamilice. Prvi čaj od ove mirisne biljke napravljen je još u vreme starog Rima i dugo je ispijan kao lek protiv bolova u stomaku i grudima. Moć da otkloni bolove ovog tipa i danas diktira njenu osnovnu upotrebu u kućnoj medicini. Čak se ni jednostavnost recepta nije promenila – ubaciti listove u kipuću vodu, sačekti da se napitak ohladi i popiti. Sa druge strane, zna se da je čaj od nane već u toku srednjeg veka korišćen i kao odlično sredstvo za izbeljivanje zuba, što objašnjava udeo nane u modernim pastama za zube. Nana je uz to, slično kamilici, dobar borac protiv prehlada, a već dugo se uspešno koristi i za smirivanje kože posle ujeda insekata. Međutim, neka novija istraživanja govore da upoznavanje ove biljke još uvek traje. Jedno od takvih rezultiralo je dokazima da nana smanjuje količinu testosterona u krvi, što kod žena pomaže pri lečenju preterane maljavosti. Uz sve ovo, nana je već vekovima neizostavni deo aromaterapije, pošto njeni blagotvorni mirisi i lekoviti sastojci smiruju um podjednako kao i telo. Kao i kamilicu, treba je spremati sa vodom koja nije provrela.
Isti način pripremanja važi i za božansku biljku hibiskus. Ovaj crveni cvet prebogat je vitaminom C, koji pri ključanju gubi svoje dejstvo. Hibiskus sadrži brojne antioksidante, a poznat je i kao borac proiv holesterola i visokog krvnog pritiska.

Pravi čaj

Ovde je reč o Camellii Sinesis, prva otkrića njenog lekovitog dejstva stara su nekoliko milenijuma. Od vremena legendarnog kineskog imperatora Šenonga do danas, promenila se samo terminologija koju upotrebljavamo kada o njima govorimo. Biljka čaj sadrži preko 700 različitih hemijskih jedinjenja. Nekoliko najvažnijih čini je nezamenljivim čudotvorcem ljudskog zdravlja.

Usled paničnog porasta ljudskog straha od starenja i neizlečivih bolesti, poslednjih decenija su mesto najpopularnijeg sastojka čaja zauzeli flavanoidi (ili bioflavanoidi, kako ih ponekad pleonazmično nazivaju u medijima). U pitanju su jedinjenja iz grupe polifenola, koja predstavljaju verovatno najjače antioksidante na planeti (jače i od slavnog vitamina C). Osnovna aktivnost flavanoida je neutralisanje slobodnih radikala, koji nastaju u ćelijskim procesima i imaju štetno dejstvo na ljudski organizam. Pored toga, oni poseduju misterioznu sposobnost da ubrzaju čovekovu borbu protiv alergena, virusa, toksina i kancerogenih supstanci. Naime, naš organizam flavanoide registruje kao strana jedinjenja i momentalno aktivira proces njihovog izbacivanja. Usled za sada nepoznatog mehanizma, prilikom izbacivanja flavanoida, iz našeg tela odlaze i brojne štetne supstance. Krajnji rezultat je izuzetno povoljan. Pored pročišćenja organizma, koje za posledicu ima i popularne povoljnosti kao što su smanjenje celulita i zdravija koža, flavanoidi znatno doprinose i lečenju veoma ozbiljnih problema, kao što su kardiovaskularne bolesti i tumori. Camellia sinesis obiluje ovim jedinjenima – ona čine prosečno 25% suve mase svakog njenog lista. Kada je o fazi nakon obrade reč, flavanoida najviše ima u zelenom čaju (zbog niskog stepena oksidacije), ukoliko ne računamo beli čaj, koji se konzumira na ograničenom prostoru Azije. Upravo u zelenom čaju otkriven je pomno ispitivani EGCG. U pitanju je supstanca koja sprečava štetna dejstva UV zračenja, izgladnjuje ćelije tumora, ometa nekoliko faza razvoja HIV virusa, a trenutno je na ispitivanjima povodom potencijalnog učešća u borbi porotiv multipleks skleroze. Još jedan sastojak čaja dobio je pozitivne ocene u okršaju sa HIV-om. U pitanju su tanini, za koje je otkriveno da usporavaju razmnožavanje ovog virusa. Zbog jakog antivirusnog i antibakterijskog dejstva, tanini leče i najrazličitije upale i iritacije, od gastritisa i dijareje, preko upale grla, iritacija kože i opekotina, sve do upale bubrega. Ako ste, međutim, potpuno zdravi i željni intelektualnih uzbuđenja, Camellia sinesis nudi vam alkaloide. Ovoj grupi jedinjenja pripadaju, primera radi, zvučna imena kao što su morfin, efedrin i kokain. Alkaloidi zastupljeni u čaju manje su kontraverzni od navedenih rođaka i mahom su cenjeni zbog svojih pozitivnih dejstva na čovekov centralni nervni sistem. U pitanju su kofein, teobromin i teofilin, čije je efekte svakako imao na umu kineski fizičar i hirurg Hua Tuo, kada je 220. godine, u svom delu Shin Lun, napisao: „ispijanje gorkog čaja neprestano podstiče čoveka da bolje misli”. Navedeni alkaloidi stimulišu rad srca i opuštaju disajne organe. Sa povećavanjem količine kiseonika u organizmu, dolazi i do jačanja mentalnih sposobnosti i ubrzavanja misaonih procesa. Teobromin je zasebno poznat i po svom afrodizijačkom dejstvu, koje postiže podizanjem nivoa serotonina u mozgu. Najviše ga ima u kakau, zbog čaga se smatra glavnim krivcem za sve probleme lečenih i nelečenih zavisnika od čokolade. U čaju ga nema mnogo, ali u kombinaciji sa teofilinom i kofeinom čini čuda.

Najveći dragulj čaja je aminokiselina teanin, koja ni u drugoj jednoj namirnici nije zatupljena u tolikoj količini u kojoj je zastupljena u Camelliji sinesis. Teanin je veoma poznat po svojoj sposobnosti da izleči čoveka od stresa nakon napornog dana. On stvara osećaj relaksiranosti, a u kombinaciji sa kofeinom poboljšava raspoloženje i ubrzava mentalne procese, bez ikakvih negativnih posledica. Štaviše, teanin ima snažan efekat na poboljšanje celokupnog imunog sistema. Studija iz 2003. godine, sprovedena od strane bostonskog Medicinskog fakulteta, dokazuje da je, upravo zbog teanina, pozitivno dejstvo čaja na ljudski imunitet pet puta jače od pozitivnog dejstva kafe (koje takođe nije ni malo zanemarljivo).

Navedenim lekovitim dejstvima treba dodati i generalno ubrzanje metabolizma do koga dolazi redovnim ispijanjem čaja, smanjenje apsorpcije masti (što pospešuje mršavljenje i smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi), regulaciju krvnog pritiska i prevenciju pojave dijabetesa (čaj smanjuje aktivnost glukoze u krvi).Kada se ovome dodaju fluor, koji povoljno utiče na prevenciju karijesa, i vitamini C, E i K, spisak najpoznatijih lekovitih sastojaka čaja postaje relativno kompletan, čineći Camelliu sinesis jednom od najdragocenijih biljaka na planeti.