Zanimljivosti o kafi

• Godine 1627. slavni engleski filozof Frensis Bacon zapisao je u svom delu Sylva Sylvarum: Imaju u Turskoj piće pod imenom Kofa, koje se pravi od bobica sa istim imenom, crnih kao čađ i jakog ukusa; uberu ih i isitne u prah, zatim ih stave u toplu vodu. Onda to piće piju u svojim Kofa - kućama, koje su nešto nalik našim tavernama. Ovo je piće koje godi mozgu i srcu i pomaže pri varenju.

• Najskuplja kafa na svetu zove se „Kopi Luwak”. Svako zrno ove kafe prolazi kroz specifičan i poprilično bizaran proces nastanka. Ukratko, jedna veoma egzotična životonjica, nalik modifikovanoj mački, koja je u katalozima zavedena kao Paradoxurus hermaphroditus, a odaziva se i na „Toddy cat”, ima na svom jelovniku zrna kafe koja pronalazi na putešestvijima po Aziji. Ljubitelji kafe otkrili su da zrna koja prolaze kroz digestivni trakt male Toddy (zajedno sa insektima, sitnim sisarima, reptilima i ptičijim jajima) izlaze gotovo netaknuta. Kada je i kome palo na pamet da na ovaj način obrađenu kafu isprži i skuva, još uvek nije otkriveno. Zna se samo da je počelo na Indonežanskom arhipelagu i da se proširilo na ostale delove sveta. Ova kafa se najviše prodaje u Japanu i SAD-u, po ceni koja se kreće između 300 i 1400 dolara po kilogramu. Mogućnosti proizvodnje su ograničene i iznose oko 450 kg godišnje.

• Iako im je ulazak u kafane bio zabranjen, turske žene su u 15. i 16. veku obilato uživale u čarima crnog napitka. Ova ljubav bila je skopčana sa verovanjem u afrodizijačke moći kafe. A verovanje je bilo toliko jako da je svaka turska žena imala zakonsko pravo da traži razvod braka, ukoliko joj muž nije obezbedio dovoljnu količinu kafe. Veruje se da anglosaksonski izraz „grounds for divorce” (grounds u značenju zrno/osnova), vuče korene upravo iz ove stavke drevnog turskog zakona.

• Godine 1964. amerikanac Tod Simpson patentirao je prvi aparat za pravljenje kafe pomoću hladne vode. Danas veoma popularan, «Todi» aparat daje napitak sa znatno manjim stepenom kiselosti od uobičajenih kafa – čak 66% kiselina iz crnog zrna bivaju neutralisane.

• Od 60-tih do 80-tih godina, kada su kafići u Americi dobili ogroman društveni značaj, mnoge hrišćanske crkve i religiozni pojedinci, koristili su ovakva mesta za širenje hrišćanskog učenja. Bili su to kafići specifičnih naziva u kojima su, uz duhovnu muziku, održavana predavanja o Bibliji. Postojao je čak i priručnik za otvaranje i organizaciju ovakvih mesta.

• Po jednom od popularnijih tračeva s početka 19. veka, Ludvig van Betoven (1770-1827) je svaki dan brojao tačno 60 zrna kafe od kojih će napraviti šolju svog omiljenog napitka.

• Ponesen kofeinskim entuzijaznom, Johan Sebastijan Bah (1685-1750) napisao je, 1734. godine, kantatu posevćenu kafi (Kafenkantate ili Kafena kantata). Postoji i libreto za ovu kompoziciju, koji govori o zapostavljenim ženama čiji muževi provode sve svoje vreme u kafanama.

• Među slavnim ljubiteljima kafe nalazio se i francuski književnk i filozof Volter, koji je navodno pio 50 šolja kafe dnevno. Kada mu je izvesni anonimni zlobnik rekao da je kafa otrov, Volter je odgovorio da, na sreću, taj otrov u njegovom slučaju deluje sporo.

• Prema nezvaničnim proračinima, francuski književnik i strasni ljubitelj crnog napitka Onore de Balzak, tokom pisanja Ljudske komedije, popio je oko 50.000 šoljica kafe.

• „Matematičar je mašina za pretvaranje kafe u teoreme”. Ovu slavnu rečenicu izgovorio je matematičar Alfred Renji, u razgovoru sa prijateljem i kolegom Polom Erdešom.

• Na svom internet sajtu, režiser Dejvid Linč između ostalog prodaje i kafu. U pitanju je organska kafa, koje se odgaja bez upotrebe pesticida i herbicida.

• Kada je kafa stigla u Evropu, žitelji Starog kontinenta zvali su je „arapsko vino”.

• Početkom dvadesetog veka, u Americi su bili česti trgovački putnici koji su kočijama obilazili gradove i prodavali kafu od vrata do vrata.

|• U mnogim delovima Afrike, ljudi umesto bombona žvaću sveža zrna kafe umočena u vodu i začine.

• Produženi espreso je američki izum i zbog toga se ponekad naziva i Američka kafa. Cilj produžavanja espresa bio je dobijanje kafe koja će intenzitetom i zapreminom više ličiti na klasičnu crnu kafu nago na espreso.

• Britanci gotovo isključivo piju instant kafu. Ukupna količina svih drugih vrsta kafe koju konzumiraju deset je puta manja od količine instant kafe popijene u istom vremenskom periodu.

• Uprkos vekovima dugoj tradiciji ispijanja čaja, Japanci su treći potrošači kafe na svetu.

• Na planeti Zemlji popije se više od 400 milijardi kafa dnevno.

• Frederik II, kralj osamnaestovekovne Pruske, dodavao je svojoj kafi senf i šampanjac. I jedno i drugo, odjednom (Ako to uopšte menja stvar).

• Pre nego što je ovako strasno zavoleo kafu, kralj Frederik II je dugo bio njen ogorčeni neprijatelj. Naročito je bio sumnjičav po pitanju uticaja kafe na sposobnost vojnika da brane svoju otadžbinu. Zato je, u nekom trenutku svoje vladavine, osnovao red Kafe-njuškala, ljudi koji su za platu njušili sve osobe što ulaze u zemlju, ne bi li otkrili koja od njih tajno unosi kafu u zemlju.

• Prva reklama za kafu datira s početka 18. veka. Vlasnik jednog od venecijanskih kafea delio je letke po ulici.

• Caffe macchiato je u početku bio espreso u koji je dodato veoma malo mleka, zarad razblaživanja. Pena koja je danas gotovo neizostavni deo svakog macchiata, ušla je u igru kao oznaka koju su bariste koristili da bi naznačili konobaru u koju su šolju dodali mleko, s obzirom da je količina bila toliko mala da nije menjala boju napitka. Otuda i sam naziv ove kafe – macchiato na italijanskom znači „obeležen”.

• Beduini stavljaju đumbir u kafu.

• Ako se zadesite u Italiji i poželite da popijete Caffe latte, ne zaboravite ono „caffe”. U suprotnom ćete dobiti čašu mleka.

• Kapućino je dobio ime po kapuljačama jednog italijanskog reda fratara, koji su nazivani kapućinima (kapuljačićima). Podudarnost se ticala boje novog kafenog napitka i kapuljača koje su nosili kapuljačići.

• Priča se da je, za vreme Građanskog rata, Amerikancima u nekom trenutku ponestalo kafe. Umesto nje, vojnici su počeli da, po istom principu, prave napitak od kukuruza i pečenog krompira. Rat je, srećom, trajao samo četiri godine.

• Sve do pape Klimenta VIII (kraj 16. veka), koji se usudio da proba i prizna da mu se dopada, kafa je u Vatikanu smatrana „gorkim Sotoninim izumom”. Kada su ga ostali crkveni velikodostojnici prisilili da, uprkos svojim simpatijama, pred vernicima ozvaniči ovu karakterizaciju kafe, papa Kliment VIII je, navodno, stao pred masu i rekao: „Ovo Sotonino piće je toliko dobro... Trebalo bi da prevarimo Sotonu i da mu pokrstimo piće.” Bilo kako bilo, za vreme njegovine vladavine, anatema bačena na kafu konačno je skinuta.

• Do desetog veka, kafa je bila hrana. Etipoljani su pravili visokokalorične loptice od kafe i životinjske masti, koje su jeli u toku dugih putovanja.

• Engleska reč „tip” (bakšiš) nastala je u starim londonskim kafeima. Neko od vlasnika se dosetio da pored svakog stola stavi kutiju za novac sa natpisom „To Insure Promptness” („za siguran odaziv”). Konobari su verovatno ignorisali stolove sa praznim kutijama, pošto je običaj potrajao dovoljno dugo da, od akronima natpisa, nastane reč koja se danas nalazi u svim rečnicima engleskog jezika.