Kofein

Godine 1818. slavni nemački pesnik J.V. Gete poželeo je da upozna mlađanog hemičara F.F. Rungea, o čijim se naučnim otkrićima naveliko šuškalo. Runge se odazvao na poziv i proveo celo popodne demonstrirajući svoja otkrića pred pesnikom. Na kraju susreta, ushićeni Gete je, u znak zahvalnosti, poklonio mladom naučniku nekoliko dragocenih zrna arapske kafe. Runge ih, naravno, nije samleo i popio. Godinu dana kasnije, izašao je iz laboratorije i upisao se u istoriju, kao hemičar koji je prvi izolovao hemijsko jedinjenje danas poznato kao kofein.
Od 1819. godine do danas, ovo jedinjenje sa nesmanjenom upornošću intrigira naučnike širom sveta. Posle skoro dva veka istraživanja, fascikla pod imenom kofein dovoljno je porasla da je možemo sa uživanjem otvoriti. Zato sipajte kafu i zavalite se u fotelju...

Hemijske osobine

Kofein je prirodno hemijsko jedinjenje iz grupe alkaloida. Nalazi se u preko 60 biljnih vrsta. Najviše ga ima u kafi, čaju, guarani i kakau. Dobija se složenim procesom dekofeinizacije i menja imena u zavisnosti od biljne vrste iz koje se izoluje. Kofein (iz kafe) isto je što i tein (iz čaja) i guaranin (iz istoimene biljke). U izolovanom obliku, kofein je beli kristalni prah rastvorljiv u vodi, gorak i bez mirisa. Molekularna struktura kofeina postojana je na veoma visokim temperaturama i ne menja se u procesima prženja kafe ili kuvanja čaja.

Dejstvo i efekti kofeina

Kofein se u ljudskom organizmu zadržava u proseku 3 do 4 sata, što može da varira u zavisnosti od različitih faktora. Nikotin ubrzava procese dejstva kofeina, a neki lekovi ih usporavaju. Kod trudnica i žena koje koriste tablete za kontracepciju, prolazno vreme kofeina je i do tri puta duže.
Za punu apsorpciju kofeina iz digestivnog trakta potrebno je 45 minuta. Nadalje, kofein deluje kao blagi stimulans, podstičući centralni nervni sistem na brži i kvalitetniji rad. On pojačava lučenje adrenalina, serotonina i dopamina, što dovodi do stanja povećane budnosti, poboljšanog raspoloženja i smanjenog umora.
Istovremeno, kofein opušta disajne organe. Ovakvo dejstvo ima lekovite efekte kod astmatičara, stimulativne kod pušača, a kod svih ljudi rezultira u vidu boljeg dotoka kiseonika u sve delove tela. Dodatni kiseonik u mozgu poboljšava koncentraciju, ubrzava mentalne procese i jača verbalne sposobnosti. Sa te strane nimalo ne čudi što kafa i čaj već vekovima spadaju u nezaobilazne pratioce svakog intelektualnog rada. Prema jednom istraživanju, koje je sprovedeno pre nekoliko godina u SAD, pokazalo se da su studenti koji su pili kafu na ispitima imali bolje rezultate od onih koji je nisu pili. Nedavno je dokazano i da, kod ljudi starijih od 65 godina, kofein na duže staze znatno usporava opadanje mentalnih funkcija. Manje je zapaženo, ali podjednako korisno i pozitivno dejstvo kofeina na motoričke sposobnosti, što može biti od značaja za bolje snalaženje u saobraćaju i efikasnije reagovanje u potencijalno opasnim situacijama.
Kofein deluje stimulativno i na mišiće. Ubrzavajući dotok kiseonika, glicerola i masnih kiselina, on pospešuje rad i jača izdržljivost mišića, čineći ih efikasnijima i do 30%. Mnogi sportisti koriste ove prednosti pri treniranju, a zbog ubrzavanja metabolizma, kofein je standardni sastojak i većine preparata za mršavljenje. Ovi efekti ubrzanja posebno su dragoceni u ranim popodnevnim ili kasnim noćnim časovima, kada je ljudski metabolizam prirodno najusporeniji.
Povećanje krvnog pritiska, do koga dolazi pod dejstvom kofeina, trenutno je i ima svoje mesto u opštem buđenju tela. Posle dužeg perioda klevetanja, istraživanja su pokazala da nema loših posledica kofeina na kardiovaskularni sistem. Naprotiv, on povećava snagu srčanih kontrakcija, što zajedno sa opuštanjem disajnih organa utiče na dotok kiseonika, a na dugoročnom planu dovodi do povećanja volumena srca.
Kofein je dobro sredstvo i u borbi protiv otečenosti usled zadržavanja tečnosti u organizmu. On trenutno ubrzava rad bubrega, koji zatim iz tela izbacuju suvišnu vodu. Istraživanja su pokazala da ovo ne dovodi do dehidratacije, jer količina izbačene tečnosti u toku 24 časa ostaje nepromenjena. Pored rada bubrega, kofein pospešuje i rad sistema za varenje, što, između ostalog, smanjuje rizik od raka debelog creva. Tome treba dodati i studiju sa Harvarda, koja je obavljenu pod vođstvom prof. Pitera Rodžersa, a publikovana početkom ove godine. Ona pokazuje da kofein deluje preventivno i protiv raka jajnika, naročito kod žena koje nikada nisu podvrgavane hormonskim terapijama.
I, verovatno najzanimljivije otkriće na ovu temu: nedavno je objavljen podatak da kofein blokira negativan uticaj UV zraka na ćelije kože. Tako da, kad poručujete kafu na plaži – poručite dve. Kofein vas neće samo zaštititi od zračenja, on će i ulepšati izgled vaše kože.